POZITIVNO MATERINSTVO

Kako deci objasniti da mama i tata više nisu zajedno

Možda jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavamo kada porodica koju smo kreirali menja svoj oblik. Kada se setim svojih raskida sa bivšim ljubavima, znam da nema onog rastanka koji je lak kada ste nekoga voleli. A sada je još teže jer imamo proizvode proizvode naše ljubavi, našu decu.

Zaista velika zabrinutost i strah me je obuzimao svaki put kad pomislim kako će to prihvatiti naš stariji sin, jer ćerkica je još mala beba pa na žalost nikada neće imati svest porodice koju smo imali, nikada neće živeti u takvoj zajednici, osim one koju sada nas troje činimo.

Plašila sam se trenutka kad ću pogledati mog sina u oči i reći mu: mama i tata više nisu zajedno. Dečji psihijatar je savetovao da mu to kažemo zajedno, ako to mogućnosti dopuštaju, što je i bio plan, ali kako nam se odnos iz korektnog pretvorio u nekorektan, suočila sam sam se da ću morati i taj korak da uradim sama. Saveti koje mi je pomenuti psihijatar davao je da je izuzetno bitno da se detetu naglasi da ono za naš rastanak nije krivo, da će ga mama i tata zauvek voleti, da ćemo za njega uvek biti tu i da je on nama, bez obzira na sve najbitniji.

Bila sam iskrena, jer znam da nas deca koliko god mala bila, čitaju kao otvorenu knjigu, zato nema mesta pretvaranju i lažima, jer jednom kad ih lažemo više nam nikada neće verovati.

Ovo je veoma bitan trenutak u životima naše dece, zato ako ne znate sami kako to da uradite, posavetujte se sa dečjim psihijatrom, kako ne biste uradili nešto zbog čega ćete se do kraja života kajati i naneti svom detetu štetu koju nećete moći nikada da ispravite.

Bila sam svesna da svaki razvod, pa i moj na decu ostavlja posledice, zato se trudim da umanjim štetu, ako se uopšte umanjiti može.

Mi već neko vreme nismo živeli zajedno, ja sam imala zaista težak period suočavanja sa novom realnošću koja je nastupila, iako pored mog partnera nisam bila srećna, bilo mi je žao što nismo uspeli da opstanemo kao porodica i izborimo se sa svim izazovima koji su nas prevladali. Zato mi je bilo potrebno vreme da stanem na noge, kako bih bila donekle svoja kada dođe trenutak da moje malo čedo obavestim o odluci koja je doneta.

Iako sam strepela od tog trenutka, znala sam da se približava jer više nisam mogla svoje dete da lažem da tata radi po ceo dan i da ga zato nema. I taj trenutak je konačno došao, nisam ga planirala, samo se rodio. Rekla sam opušteno bez mnogo uvijanja da mama i tata više neće živeti zajedno, jer su shvatili da će tako biti mnogo srećniji, a samim tim i srećniji za svoju decu.

– Znam, svađali ste se i kad sam bio mali, rekao je moj petogodišnji sin, iako smo se trudili da pred njim toga ne bude, deca očigledno pamte i kapiraju mnogo više nego što smo mi toga zaista svesni. Bila sam iznenađena, ali sam ostala pribrana jer sam želela da taj razgovor bude opušten kao svaki drugi, i nastavila sam da mu pričam da će tata uvek tu biti za njega, da to ne menja našu ljubav prema njemu i njegovoj sestri, jer su oni deca naše ljubavi.

Da li sam uradila to na ispravan način, vreme će pokazati.

Na vama je da pronađete svoj, ali imajte na umu da naša deca iako nisu za rastanak kriva, ona zaista najviše u celoj priči budu oštećena, samim tim što više ne žive u onoj porodici u kojoj su do tog trenutka živela.

Leave a Reply

Required fields are marked*